Bilo je trenutaka kada kod nas Đorđević drži u igri Štimca i Mačvana zajedno, naša dva uvjerljivo najlošija igrača, a Petrović još uvijek zove akcije za Bojana iz istrčavanja, jednu iz istrčavanju drugu pik na Štimcu ali opet Bojan sam kreira šut na kraju napada. To vam sve govori, imate kvalitetan reket, Bilan i Šarić su i defanzivno i ofanzivno jako iskoristljivi igrači, šteta što ih se ne koristi na pravi način. U trećoj četvrtini mi smo igrali prejaku obranu, ne pamtim kada sam gledao tim koji igra onakvu obranu, počeli smo vam čitati akcije, Bogdanović bi stao na Bojana i onda bi se na neizbježnom bloku pod košem zamijenio s primarnim Bojanovim defanzivcem a to je Marković, koji je ustvari samo prosječan obrambeni igrač.

Pogledajte tu 3/4 i napad Srbije, niti u jednom trenutku niti jedan igrač u napadu ne stoji osim Jokića/Raduljice s loptom na visokom postu. Poezija košarke, onakvom igrom smo tukli i Amere, ne trebate se gristi zbog naše serije u 3/4 jer se ne može puno toga uraditi povodom toga.

Bilo mi je je jako zanimljivo gledati kako koji trener nameće tempo, mi smo krenuli jako brzo u utakmicu, šut u prvih 8 sekundi, dok ste vi stagnirali i igrali dugi pozicioni napad, kroz 2/4 mi smo počeli odugovlačiti a vi brzo ulazili u šut. U 3/4 smo počeli igrati napad 20 sekundi, da bi u zadnjoj svi ubrzali tempo.

Sve čestitke djevojci Još gledam tu Atletiku a u šest se dižem na posao

Još jedno Veliko Zlato od 66 metara

[ link do slike ]

bravo sara, bravo zjura za trud!
kaže jutros brat: još jedno zlato? - wtf, boks? ne. koplje? da.